VESTI99 - 

14.12.2011 | 15:45 -> 16:47Izvor: Beta
Konuzin:Moja nadležnost je i Kosovo


Aleksandar Konuzin

Lešak -- Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin rekao da je Euleks iz političkih razloga zaustavio konvoj humanitarne pomoći iz Rusije upućene Srbima na Kosovu.



Konuzin je u Lešku rekao da neprihvatljiva situacija traje već drugi dan.

Ambasador je najavio da će se danas na samitu EU - Rusija, umesto da se raspravlja o krupnim pitanjima između Evropske unije i Rusije, razgovarati o veštačkoj krizi koju je EU napravila na severu Kosmeta.

"Prvo su dozvolili koloni da uđe na teritoriju pokrajine Kosovo, a zatim su blokirali ulazak konvoja, što govori da su obmanuli one koji su učestvovali u ovoj operaciji. Dobijamo zahteve koji nisu u skladu sa mandatom Euleksa, jer nigde ne piše da su oni obavezni da prate humanitarni konvoj", rekao je Konuzin.

Dodao je da su Rusi naveli da im pratnja nije potrebna i da je pokušano nametanje pratnje.

"Ispada da Evropska misija za vladavinu prava (Euleks) sama krši evropske zakone. Već smo dan i po ovde i iz razgovora sa Srbima vidimo da oni smatraju da ova misija ima proprištinski stav i da su napustili svoj neutralni status. To je stav Srba koji žive na Kosovu i Metohiji i ja u potpunosti podržavam taj stav", rekao je ruski ambasador.

Konuzin je naveo da Rusima zameraju zbog slanja pomoći Srbima.

"Srbima na Kosovu, po njihovom mišljenju, nije potrebna pomoć. Srbi su se direktno obratili nama za pomoć. Imamo pisma od Srba sa Kosova koji mole za ovu pomoć, a Vlada Srbije nam je izrazila zahvanost za ovo što šaljemo Srbima", rekao je Konuzin.

O ruskim konvojima i u Briselu na samitu EU - Rusija. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev koji učestvuje na Samitu Rusija-EU, i situacija oko konvoja na Jarinju će, kako navodi Konuzin, biti jedna od prioritetnih tema njegovih kontakata. „O tom pitanju se sada razgovara u Briselu“, rekao je Konuzin.

Piter Fejt je u utorak rekao da ne razume zašto bi Konuzin uopšte dolazio na sever Kosova, pošto postoji diplomatski predstavnik Rusije u Prištini koji pokriva Kosovo i dodao da se pravila moraju poštovati.

"Ja sam ambasador Ruske federacije u Srbiji i moja nadležnost se prostire na čitavu teritoriju Srbije,a to uključuje i pokrajinu Kosovo. Na Kosovu u Prištini postoji kancelarija Ambasade Rusije u Beogradu, gde rade diplomate koje su podređeni meni. Kada obavljam ambasadorske obaveze putujem celom zemljom, i isto tako redovno dolazim na Kosovo“, odgovorio je ruski ambasador.

Prema njegovim rečim, on dolazi na Kosovo kada smatra to potrebnim i da mišljenje predstavnika međunarodnih organizacija ne utiče na njegovu odluku kada i gde treba da ide.

Dodao je da niko sa strane ne bi trebalo da se meša u dogovore Srba i Rusa, nego bi trebalo da obavljaju posao koji im je međunarodna zajednica poverila, ali to rade veoma loše.

"Ova situacija biće rešavana na najvišem nivou, jer je od humanitarne operacije veštački napravljen politički problem", rekao
je Konuzin.

Na pitanje da li je pratnja od Euleksa najpre tražena pa otkazana, Konuzin je odgovorio da je juče šefu Euleksa Gzavijeu Bu de Marnaku preneo da pratnja nije potrebna.

"Rekao sam da izda naredbu Euleksu da nastavi formalnosti oko prolaska konvoja sa humanitarnom pomoći", rekao je Konuzin.

"Kada smo shvatili da će doći do zloupotrebe ove procedure, rekli smo da nam takve usluge nisu potrebne. Svi razumeju da nije u pitanju pratnja ruske humanitarne pomoći, nego da je namera da se na punkt Jarinje postave prištinski carinici i policajci", rekao je Konuzin.

Dodao je da se drugi konvoj kreće prema Nišu, jer će zbog nedovoljnog skladišnog prostora na Kosovu pomoć biti istovarena u
Nišu.

"Pomoć koja će biti lagerovana u Nišu isporučiće se Srbima na KiM preko Crvenog krsta", rekao je ambasador.

Upitan da li će za ulazak na sever Kosova konvoj koji je zaustavljen koristiti alternativne puteve, Konuzin je odgovorio da Rusi ne traže alternativne puteve, jer je ovaj put dogovoren sa srpskom stranom.

"Sve bi bilo u redu da se nije umešala treća strana, koja smeta i Rusima i Srbima, umesto da je obavljala svoj posao i obezbedila sprovođenje dogovora ruske i srpske strane", rekao je Konuzin.

Konvoj sa ruskom pomoći za Srbe sa severa Kosova još stoji na Jarinju. Euleks traži da prati konvoj kroz barikade.Direktor Međunarodnog odeljenja u Ministarstvu za vanredne situacije Rusije Jurij Bražnjikov ocenio je da je zadržavanje konvoja ruske humanitarne pomoći Srbima na Kosovu i Metohiji u suprotnosti sa carinskim pravilima.

Bražnjikov je u izjavi za televiziju "Rusija 24", istakao da insistira da ceo konvoj treba da prođe preko administrativnog prelaza na Jarinju, kao što su juče prošla tri od 25 kamiona koji su upućeni na KiM, kao i da je takav zahtev upućen Euleksu.

"Zamislite da smo dovezli samo jedan kamion, pa da je pola robe iz njega istovareno i propušteno, a druga polovina upućena na drugi carinski prelaz. Kolona treba da bude pregledana na ovom punktu (Jarinju), jer u suprotnom se krše osnosvni carinski propisi ukoliko se razdvaja pošiljka", kazao je Bražnjikov.

On je kazao da zvanično reagovanje na zahtev ruska strana još nije dobili niti da zna kada će konvoj biti propušten, kao i da je principijelni stav ruskog Ministarstva da se ne koristi drugi prelaz.

Bražnjikov je istakao da želi da se pomoć što pre dopremi onima kojima je upućena i da se više ne gubi vreme.

Bražnjikov je rekao da su u konvoju hrana, ćebad i agregati neophodni Srbima na KiM, a da će Rusija uskoro uputiti i avion kojim će biti dopremljena medicinska pomoć.

среда, 14. дец 2011, 07:55 -> 17:13
Руски конвој и даље на Јарињу



Конвој са хуманитарном помоћи из Русије и даље стоји на прелазу Јариње. Москва намерава да проблем блокаде конвоја изложи да данашњем самиту ЕУ и Русије у Бриселу. Конвој постао предмет политичке уцене, оценио руски амбасадор Конузин.

Руски конвој са хуманитарном помоћи намењеном Србима на Косову и Метохији и даље стоји на административном прелазу Јариње. Од 25 камиона, у Покрајину су ушла само два. Они се налазе десетак метара од административне линије, док се трећи камион налази на самом пункту на Јарињу.
Снимци са Јариња и изјава Александра Конузина
Конузин: Путујем целом Србијом

Амбсадор Русије у Србији Александар Конузин реаговао је на критику међународног цивилног представника на Косову Питера Фејта и истакао да његова надлежност као амбасадора у Србији обухвата и Косово.

"Ја сам амбасадор Руске федерације у Србији и моја надлежност се простире на читаву територију Србије,а то укључује и покрајину Косово. На Косову у Приштини постоји канцеларија Амбасаде Русије у Београду, где раде дипломате које су подређени мени. Када обављам амбасадорске обавезе путујем целом земљом, и исто тако редовно долазим на Косово, рекао је руски амбасадор.

Фејт је у јуче рекао да не разуме зашто би Конузин уопште долазио на север Косова, пошто постоји дипломатски представник Русије у Приштини који покрива Косово и додао да се правила морају поштовати.
Захтев за смиривање ситуације

Челници локалних самоуправа на северу Косова предали су представницима међународних мисија предлоге за смиривање ситуације у том делу Косова, рекао је председник Општине Звечан Драгиша Миловић.

"Наилазе новогодишњи и божићни празници па смо се сви сложили да је неопходно да их наши грађани дочекају и проведу у миру", рекао је Миловић агенцији Бета.

Према његовим речима, на редовном састанку било је речи и о заустављању руског хуманитарног конвоја на Јарињу.

Миловић је додао да су представници Кфора рекли да се у то неће мешати ако њихови војници нису угрожени.

Остатак конвоја је на Рудници, пар километара од административног прелаза Јариње, где чека на даљи развој ситуације. У камионима се налази и прехрамбена роба која није у хладњачама, јавља извештач РТС-а.

Амбасадор Русије у Србији Александар Конузин јутрос је видео-линком са Јариња разговарао са министром за ванредне ситуације Русије Сергејом Шојгуом о насталој ситуацији.

Шојгу је рекао да је конвој руске хуманитарне помоћи Србима на Косову и Метохији задржан без званичног образложења, док је амбасадор Русије у НАТО-у Димитриј Рогозин истакао да је то "хуманитарни злочин".

Представници руског министарства навели су да политички врх Русије, између осталих и министар иностраних послова Сергеј Лавров, интензивно преговара о решењу ситуације и пропуштању конвоја.

На данашњем самиту ЕУ и Русије, уместо да се расправља о крупним питањима између Европске уније и Русије, разговараће се о вештачкој кризи коју је ЕУ направила на северу Косова, рекао је Конузин.

Из Еулекса су поновили да постоје две могућности да би руски конвој стигао до Срба на Косову и Метохији. "Прва је да се прихвати пратња Еулекс полиције, јер је то уобичајена пракса у ЕУ, да полиција прати тако велике конвоје. Друга је прелазак преко прелаза Мердаре", поручила је портпаролка Еулекса Ирина Гудељевић.

"Ако руски конвој прихвати пратњу Еулекс полиције, то значи да се возила Еулекса морају пропустити кроз барикаде", истиче Ирина Гудељевић.

Те две могућности биле су понуђене и јуче, али је руски амбасадор Александар Конузин рекао да конвоју не треба пратња и да неће отићи на Мердаре, пошто тај прелаз контролишу приштинске власти које, како је рекао, Београд и Москва не признају.

Еулекс прекорачио мандат?

Конузин оцењује да је руски конвој постао предмет политичке уцене. "Мисија ЕУ је још једном показала да је изашла из оквира мандата који је добила од Савета безбедности УН. Уместо да испуњава своје функције које су јој поверене, Еулекс поставља неке политичке услове", рекао је Конузин, преноси агенција РИА Новости.

Шеф делегације Европске уније у Београду Венсан Дежер негирао је да Еулекс блокира пролаз руског хуманитарног конвоја на Косово. Он је навео да је Унија примила званично писмо амбасадора Русије у Србији Александра Конзина да се обезбеди пратња за конвој и да постоји стандардна проседура када се тражи пратња за конвоје.

Начелник Косовскомитровачког округа Раденко Недељковић оценио је да Еулекс настоји да искористи конвој с руском помоћи и прикаже да је административни прелаз ка централној Србији, заправо, гранични прелаз.

"Циљ упућивања конвоја на прелаз Мердаре је да се руска помоћ Србима спроведе у комплетној косовској процедури", рекао је Недељковић Телевизији Мост.

Срби са севера Покрајине блокирали су јуче конвој од 11 блиндираних возила Еулекса, који се кретао ка Јарињу. Срби су имали сазнања да су у возилима Еулекса косовски цариници и погранични полицајци, рекао је председник општине Косовска Митровица Крстимир Пантић, што је, како је навео, нова непотребна провокација.

Руску хуманитарну помоћ чине мобилни агрегати, покривачи, храна и пољски кревети.

intervju | nedelja 16.10.2011
Narod je poražen, istina će stići u decembru
Ivana Mastilović Jasnić


Baljana Srbljanović

Ona navodi za “Blic” da građanima nije jasno da politička elita upravo računa s tim da pobednički slogan prošlih izbora “Za evropsku Srbiju” zapravo ima klauzulu “samo pod našim nemogućim uslovima”, ispisanu sitnim slovima, kao na prevarantskim ugovorima.

- To što se u javnosti sistematski stvara utisak da nama Evropa postavlja stalno nove i teže uslovi ne samo da nije tačno, već je stvar potpuno suprotna: uslovi su uvek bili jasni, nisu menjani ni dodavani, a mi smo potrošili četiri godine u uzaludnim pokušajima da ih promenimo. Očekujem da u decembru samo to stanje i bude konstatovano, da se naša vlada konačno “autuje”, da glasno saopšti građanima svoju pravu prirodu.

Šta su najveći gafovi srpskih vlasti kada je reč o rešavanju “kosovskog problema”?

- Mislim da je problem veći od gafa, od pojedinačnih incidenata. Mislim da je čitava naša politika prema Kosovu potpuno pogrešna. Ne postoji način da se, na duži rok, zadrži ovakvo stanje permanentnog sukoba i opasnosti koja svakog trenutka može prerasti u rat. Ne postoji način da ijedna zemlja preživi takvo stanje bez velikih posledica po sve. I ne postoji nikakav razlog da se takvo stanje održava. Odnos Srbije i Kosova je pre svega pitanje odnosa srpskih građana, njenih demokratskih institucija i najmračnijih centara moći, onih koji i dalje, očigledno, vladaju ovom zemljom, koji su u stanju da organizuju oružane nemire i dovedu državu na ivicu građanskog rata u svakom trenutku, bilo to pretnjama nasiljem u Beogradu ili novom balvan revolucijom na Jarinju.

Metodi službe su ovde decenijama isti, i dok Srbija ne smogne snage da se s tim kancerom ne razračuna, za ovu zemlju nema budućnosti. “Kosovski problem” nije problem, već sredstvo kojim se vlada ovom zemljom.

U kratkom roku je otkazana Parada ponosa, “vratile su se devedesete”, Pahomije je dobio Orden Beli anđeo. Vidite li vezu između ovih događaja?

- Srbija je u jednoj velikoj krizi, ne samo ekonomskoj, već pre svega moralnoj. Iako sam veliki zagovornik laičkog društva, razumem potrebu građana da odgovore na svoje nemire potraže tamo gde tradicionalno smatraju da ih mogu pronaći, pa i u crkvi. Utoliko me više pogađa neodgovornost srpske crkve prema sopstvenom narodu. Zapaljive, moralno nedopustive, često i protivzakonite izjave iz samog vrha SPC ne samo da su politički neodgovorne, već i ljudski razočaravajuće za svakog ko ima iskrenu potrebu za duhovnošću. Ne može se čoveku koji će u istoriji ove zemlje ostati zapamćen kao neko ko je maloletnog dečaka, u porti crkve, hvatao za slabine, gurao mu jezik u usta, razmičući svoju svesteničku mantiju, grabio za pol... davati bilo šta, osim pravosnažne sudske presude, a kamoli neki orden. I sam patrijarh Irinej, svojim sve težim istupima u javnosti potvrđuje činjenicu da i SPC, kao i sve druge “elite” u ovoj zemlji, ne razume razmere opasnosti koja preti čitavom društvu, opasnosti od potpunog moralnog urušavanja, već je i sama deo problema, za koje građani, uprkos svemu, konačno jednom moraju da nađu rešenje. Rešenje u sebi samima.

Čini se da su intelektualne i kulturne elite u Srbiji posustale, da su postale apatične?

- Elite su meni neomiljena reč, elite moraju imati neki uticaj i moć da bi se tako mogle nazvati, a ovde postoje pre svega finansijske i političke elite. Intelektualci su do te mere lišeni svakog uticaja, osim ako su uključeni u piramidalni politički sistem, da je ipak potpuno besmisleno njih optuživati za nečinjenje ili apatiju. Građani su pre svega neaktivni i apatični, elite me ne zanimaju. Mi gledamo u sportiste i političare, sa strašću kibicera sa tribina što pljuckaju semenke i samo posmatraju utakmicu u koju nikad neće moći da se uključe. Sport i naš novostvoreni navijački fanatizam je za mene prava metafora naše stvarnosti, ljudi fizički nespremni čak i da potrče za autobusom u običnom posmatranju sporta zadovoljavaju sve svoje potrebe. Nikada ne bi sami bili u stanju da se odreknu bilo čega, pa ni kese čipsa, a kamoli da ulože sate i godine u mukotrpne treninge da bi postali kao ovi koje obožavaju i čije individualne uspehe doživljavaju kao svoje. Takvo je postalo čitavo društvo.

Svi posmatraju i komentarišu, niko više ne vidi potrebu da - u bilo koju ideju - uloži i minimalni lični trud

Kako vam izgleda kampanja ? Evropa je, čini se, prestala da bude karta na koju stranke igraju?

- Mislim da je za sada još vrlo mirno kako će biti već od decembra, kada zapravo počinje baraž. Izbori koji nam slede su nešto najbesmislenije što u ovoj zemlji postoji, oni su samo ljuštura, ispražnjena svake suštine, jer ne postoji apsolutno nikakva nominalna razlika između najvećeg broja prisutnih partija i politika, politike zapravo ni nema, postoji samo forma, postoje formalna obećanja, formalni izlazak na formalno glasanje, kojim se ne odlučuje zapravo ništa.

Koga vidite kao pobednika?

- Mislim da će na idućim izborima konačno da se ispuni ideal naših političkih elita - svi će ući u vlast. Eto tako, baš svi. Pre svega DS i naprednjaci, među kojima nema nikakvih programskih razlika i prepreka, obe snage su nominalno za Srbiju u Evropi, ali pod uslovima nerešavanja kosovskog pitanja, što znači za Srbiju van Evrope. Njihova jedina razlika je u tome - ko bukvalno drži vlast. Vlast je jedna isplativa i samodovoljna kategorija i njihov pravi predizborni program će biti jedino to - uzeti vlast po bilo koju cenu. Ideologije nema, politike nema, rešenja za sva otvorena pitanja koja stoje pred nama uopšte nema, sve te stranke će baš tako, sa nekim kobajagi programima izaći pred građane, u baražu će se boriti na život i smrt, jer to je jedino važno - koliki će ko procenat u budućoj podeli partijskog plena osvojiti, a onda će, nakon izbora, dugo i mučno pregovarati oko i poslednjeg mesta direktora javnog preduzeća, razdeliti partijske kvote i apsolutno svi, na nekom od nivoa, ući u vlast. To su izbori u Srbiji.

ЦИГАНКА МИ ГАТАЛА У ТРАВИ......

Коначно и шта очекивати од државе која своју економију базира на "ДОБИШ"
на неке путеве где чека неки новац...У главном Окултисти су познати по тим провалама али за "окултну државу"
још нисам чуо ,осим можда ето из приложеног.
Можда је то и сасвим добра предизборна крилатица,кад народ више не верује политичарима ,колико гатарама!

Društvo | ponedeljak 10.10.2011 | 19:22
Petokraka- simbol prošlih vremena
Izvor: B92



Beograd -- Pre tačno 20 godina odlukom Skupštine sa zastave Srbije skinuta je crvena petokraka, jedan od najpoznatijih simbola, koja je tu bila od Drugog svetskog rata.

Skoro pola veka petokraka je dominirala jugoistočnom Evropom. Prva verzija zastave posleratne Jugoslavije nastala je tokom Drugog svetskog rata i njenu slavu su prenosili partizani, ali je konačna verzija nastala u januaru 1946. Skupština Srbije zvanično ju je skinula 10 oktobra 1991.

Pionirska marama i kapa sa petokrakom bili su obavezni rekviziti prilikom školskih priredbi u Jugoslaviji. Zvanično, poslednja generacija pionira je rođena 1983 godine.

Državne institucije su se petokraka i simbola komunizma rešile znatno kasnije. Šest godina nakon što je skinuta sa Skupštine Srbije, petokraka je skinuta i sa Skupštine Beograda 1997. godine, kada je gradonačelnik bio Zoran Đinđić. “Konačni udarac” zadala je Nataša Mićić ukazom kojim je ona skinuta i sa zgrade Predsedništva Srbije. Danas, među malobrojnima koji su zadržali petokraku kao svoj simbol, ostala su sportska društva Crvena Zvezda i Partizan.

Petokraka je i dalje simbol modernih levičara i komunista. Međutim, danas se petokraka u Srbiji sve češće koristi kao modni detalj. Maja Atanasijević, stilistkinja, smatra da se petokraka kao modni detalj “prostituiše”. Majice i garderobu sa ovim simbolom nose estradne zvezde u svakoj prilici, na javnim nastupima, zatim osobe koje nemaju nikakve veze sa ovom ideologijom, niti se osvrću na njeno značenje.

Pored zastava, grbova i raznih logotipa u SFRJ, crvena petokraka stajala je i na zastavama drugih komunističkih zemalja kao što su Sovjetski Savez, Albanija, Rumunija, Moldavija, ali i Kina i Severna Koreja. Nakon sloma komunizma i raspada Istočnog bloka, većina evropskih komunističkih zemalja odrekla se petrokrake. U nekima od njih, kao što su Mađarska i Litvanija, čak je i zabranjena njena upotreba na javnim mestima.

Чуваћемо национализовано ко зеницу свога ока !И никоме га не дамо осим "кумовима "тајкунима !

----------

Kosovo | subota 8.10.2011 | 13:55
OEBS: Zaštitite povratnike
Izvor: Tanjug



Priština -- Zamenik šefa Misije OEBS na Kosovu Edvard Džozef pozvao je lokalne vlasti da osude napade na imovinu Srba povratnika i da stvore bezbedne uslove za boravak.

On je, u saopštenju, izrazio zabrinutost zbog poslednjih slučajeva krađe i provala u povratničkim mestima Babljak u opštini Uroševac.

Samo tokom prošle nedelje opljačkana su četiri imanja i lokalno pravoslavno groblje je zapaljeno. Još deset imanja je obijeno i opljačkano tokom avgusta i septembra, navodi se u saopštenju.

"Takvi incidenti stvaraju osećaj nesigurnosti i ugroženosti u okviru ove male povratničke zajednice. Situacije kao što je u selu Babljak imaju negativan uticaj na sveobuhvatan proces povratka na Kosovo", istakao je Džozef.

On je apelovao na vlasti da ulože dodatne napore u cilju garantovanja bezbednosti povratnicima u ovom selu i mestima širom Kosmeta.

"Posebna pažnja treba da se usredsredi na zaštitu imovine, stambenih objekata i poljoprivrednih dobara. Dobar prvi korak bio bi da se dopre do pogođenih zajednica i da se javno osude svi ti incidenti", naglasio je Džozef.

Zamenik šefa misije OEBS je ukazao da iako su prethodni incidenti u Babljaku bili usmereni ka imovini koja nije nedavno korišćena, poslednje provale i krađe bile su usmerene ka kućama u kojima niko nije boravio samo nekoliko dana.

Slični incidenti pogađaju i mnoge druge povatničke zajednice i zahtevaju širi odgovor od nadležnih institucija, poručio je Džozef.

U saopštenju se podseća da misija OEBS ima u svom mandatu zaštitu ljudskih prava i njihovu promociju, i dodaje da će nastaviti da nadzire poštovanje ljudskih i manjinskih prava širom Kosova i angažuje se sa lokalnim institucijama i zajednicama u pomoći promoćije bezbednosti i stvaranja multietničkog društva u kojem će prava svih građa

"Koloni Kosovo" av Maciej Zaremba
Report from Unmikistan, Land of the Future

Publicerad 2007-06-25 13:02

Välkommen till Unmikistan!




Maciej Zaremba

The taxi driver curses in German and bangs his fists against the wheel. Around us the angry hooting from cars is growing. A big white Nissan Patrol is blocking the intersection. Inside it a thin man with shoulder straps desperately jerks the gear lever. "Not again!" my driver cries. Then something snaps in him and he starts to roar with laughter. "Ha, ha, first the Turks, then the Serbs - and now? We are invaded by Pakistan! God help us! Where are we? This is Katanga!"

This is what he screamed. I don't know what made him think of Katanga.
Annons:

But where are we? The policeman who can't change gears is from Pakistan, it says so on his shirt. But the airport where I landed is Icelandic. And as we travel down the main street named after Bill Clinton (his portrait waves to you from the walls of the houses), the mobile phone beeps wishing me a nice stay in Monaco. At the next stoplight it beeps again. This time I am welcome to Serbia.

If I had not known where I had travelled to, if someone had just dumped me here, would I have been able to figure out where I had landed? Probably not. The fire escape instructions at the Grand Hotel are written in many languages, but not in the one that the cleaner speaks.

That is still a piece of information. Because in this country, natives are not meant to stay in hotels.

But if you were woken up in the early morning from a terrible screeching noise, and at first you thought it came from a rusty caterpillar tank, then you would probably realize where you were. Behind the hotel window there is a tumbling black cloud. It dives, it turns and suddenly throws itself to the side. The famous jackdaws of Pristina. Once upon a time the province of Kosovo was named after its thrushes. Now the crow birds have taken over. They say it is because of the carcasses.

"Revolution", says Albin Kurti, emptying his cappuccino in one gulp, "we are going to make a revolution". When he has said this for the third time people in the coffee shop start turning our way. They recognize him, they observe with expressionless eyes but prick up their ears.

He does not look like a revolutionary. More like an over-aged student from Berkeley. Somewhat chubby from hours spent at the computer, glasses, pale skin, soft white hands. But appearances can be deceptive. Albin Kurti is the idol of the young and that says a lot in a country where every second person has yet to turn 25. Ten years ago he had a Rastafarian hairdo and led the student protests against Milosevic. When peaceful actions turned out to be pointless he became a translator and an ideologue with UCK, the armed guerilla.

He already has enough followers to poster the whole country with the word "Vetëvendosje", ("self-determination", which is also the name of his movement). Few people doubt that he could get the masses on to the streets.

Albin Kurti assures me that this revolution will be peaceful. One hundred thousand people will surround the headquarters, the police station and the court. They will stay as long as it takes. For a week, or maybe a month. That is how the colonial power will be chased out, this power that partitions his land, plunders its people and destroys its women. If I want to see where the Kosovo money went, says Kurti, I should look for newly built exuberant villas in London. Or in Amsterdam. If I want to learn about the morals of the colonial power I should count the number of brothels. "They were not here before you came."

Outside jeeps pass by. The diesel-fuelled electric generators growl while Kurti quotes UN declarations, Malcolm X and African nationalist leaders. "Self-determination is the right of all peoples!" It could have been Congo in the sixties. But as I said we are in Kosovo, within a stone's throw from Rome. And the colonial power, which will be thrown out - dear reader - is you and I. That is to say Sweden, one of the most dedicated members of the UN, who for seven years has governed Kosovo or in local slang "Unmikistan", after UNMIK: United Nations Interim Administration Mission in Kosovo.

When the UN landed almost eight years ago we were welcomed as liberators. Since then Swedes have been wounded and killed in this mission. More then eight billion crowns of taxpayers money (the biggest assistance per capita ever recorded) has been spent on security, rule of law, refugee help, education and economic development. But nowadays it actually happens that people spit in our faces or destroy our cars. In October there was a water closet placed outside the UNMIK headquarters inviting us to relieve ourselves there instead of in the country. "The only way to keep Kosovo clean is to kick you out of here" was Albin Kurtis message.

What does Albin Kurti want? Talking to me he is polite, diversified and sophisticated. He even quotes the French psycho-analyst Jacques Lacan. In his leaflets he is more brutal: The disloyal Serbs, they're the fifth columnists. They say they only want their churches left in peace but we know what they are scheming."

Statements like these are well received in these neighbourhoods where "stranger" almost always meant "enemy" and peaceful actions usually led nowhere.

Someone says that Kurti wants to become the Gustav Vasa of Kosovo. Or their Garibaldi: get his statue in the town square and his name in the schoolbooks. Many are those in the spring of 2007 who compete for that honour. To be the founder of the state, the man who by decisiveness, shrewdness or violence wins the freedom for a humiliated people. "We do not want the UN Mission in Kosovo, we want the Kosovo Mission in the UN!" Kurti cries out. An adventurer? Maybe. But the wrath against the UN on which he is riding he did not invent himself.

I read in a UN bulletin with the revealing title "Early warning report" that only thirty percent of the Kosovans have faith in the UN. Four years ago that figure was double. Every second person is prepared to take part in organized protests against the world community. Is that only because the UN hasnt been able to give them the state they so intensely desire?

As a farewell gift Albin Kurti gives me a leaflet. It is the instructions for my own escape. "Ten Commandments of Evacuation" is bitter reading for a friend of the UN. "Don't forget your pictures of the SRSG and Kofi Annan...Don't use the elevator, there might be a power cut, remember?...Don't try to bring any locals with you and don't worry about their safety while you are escaping. Look after yourself only, exactly as you did during your mission here...Last but not least - don't ever forget Kosovo since you will never experience another mission like this where you could do whatever you pleased."

Before we part Kurti says: "Do you remember Algeria? The guys who threw out the French had "freedom, equality, brotherhood" on their banners. We will throw out the UN in the name of the UN ideals, ideals which you betrayed in Kosovo."

I actually came to Kosovo because of the ideals. And I thought there could be no better lookout if you wanted to see into the future.

The mission in Kosovo is not only the biggest in the history of the UN. It is the first one where the international community takes full responsibility for a country where more or less everything is in ruins. So this time we do not just secure the peace and pump drinking water - we build a whole new order from zero: We implement legislation, educate policemen, decide on one-way streets, work out curricula, and collect taxes. In short, the worlds first UN state, provisional but complete with all good principles, from equality before the law to gender equality to give way rules in traffic, and all this can be brought home to people without impediments and then be gradually handed over to a local democracy.

There are many who hope that humanitarian interventions will create a better world order because nowadays it is not despotic states but collapsed states which bring the most suffering to the world. An intervention in Congo eight years ago could have saved millions of lives. The one in Kosovo no doubt saved tens of thousands, thus it was justified. But what happened to the second task, the creation of the UN state, honesty, justice and democracy?

If we are to believe Albin Kurti, it all went to hell.

Maybe he just wants to paint a black picture of the UN? He is a revolutionary, he needs his enemies. But then again there is Maria, a Swedish expert who went to Kosovo, a UN enthusiast, who returned home with a depression: "My view of the …

ПОЛИТИЧАРИ КОЈИ СУ СРОЗАЛИ СРБИЈУ

--------------------
У једанаест година је све горе у земљи добили смо УМНИКИСТАН а Европа нас зајебава ко дете звечку ...
Ускоро ће и избори Србија се спрема за нову кризу...биће преко милион ипо незапослених и то све крајем ове године
лета Господњег 2011. А надали смо се бољем.

среда, 05. окт 2011, 07:26 -> 07:48
Годишњица демократских промена

Пре 11 година окончана је владавина Слободана Милошевића. После вишедневних протеста широм Србије, на улице Београда, због непризнавања резултата председничких изборних, 5. октобра 2000. изашло више стотина хиљада људи.

Навршава се 11 година од масовног протеста грађана Србије, присталица Демократске опозиције Србије, које су довеле до одласка са власти председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића.
Београд, 5. октобар 2000. године

Петооктобарски протест у центру Београда организован је пошто је изборна комисија оспорила победу кандидата ДОС-а Војислава Коштунице на изборима за председника СРЈ, одржаним 24. септембра 2000. године.

ДОС је позвао грађане да се 5. октобра 2000. окупе испред Савезне скупштине и супротставе изборној крађи, коју је Савезна изборна комисија спровела по налогу Милошевићевог режима.

ДОС је ултимативно затражио да Слободан Милошевић до четвртка, 5. октобра, у 15 часова, призна изборну вољу грађана изражену на савезним, председничким и локалним изборима одржаним 24. септембра.

Захтевано је и да генерални директор, главни уредник и уређивачки колегијум Радио-телевизије Србије поднесу оставке, да РТС промени уређивачку политику и омогући објективно информисање о збивањима у Србији.

Савезна изборна комисија је саопштила да је Коштуница освојио 49 одсто гласова, а њен председник Боривоје Вукичевић да су приведене крају припремне радње за други круг председничких избора 8. октобра. Коалиција 18 опозиционих странака је тврдила да је њихов кандит освојио 52,54 одсто гласова и одбацила могућност одржавања другог круга.

Председнички кандидат ДОС-а је затражио од Слободана Милошевића да призна пораз у првом кругу председничких избора и указао на опасност избијања отворених сукоба у Србији.

Србија у Београду

Присталице ДОС-а пристизале су, од раног јутра, у Београд организовано из целе Србије, предвођени опозиционим лидерима. Полиција је безуспешно покушавала да заустави колоне демонстраната на локалним и регионалним путевима у унутрашњости Србије и свим прилазима Београду.
5oktobar2000.jpg

Око 15 часова грађани окупљени испред Скупштине СРЈ, први пут, покушали су да уђу у то здање. Потом је велика група људи, око 15.35 часова, кроз прозор ушла у парламент. Полиција је успела да великом количином сузавца растера знатан број људи са платоа испред Скупштине СРЈ.

Више десетина грађана је око 16 часова поново ушло у Савезну скупштину, а полицајци који су до тада чували зграду су се повукли. Из десног крила Скупштине вијорио се густ дим, а готово сва стакла на згради су полупана.

Током сукоба полиције и демонстраната чула се и пуцњава из ватреног оружја. Командир београдске полиције је око 17 часова затражио разговор са представницима ДОС-а. Око 18 часова припадници полицијске станице у улици Мајке Јевросиме положили су оружје и прикључили се демонстрантима.

Полиција је бацила сузавац и у близини зграде Радио-телевизије Србије, док је багер кренуо да се пробије до улаза. Зграда РТС-а у Таковској улици је потом запаљена, а редовни програм РТС-а је престао да се емитује после 17 сати.

ДОС је формирао кризни штаб за кључне функције у земљи у координацији са новим председником, а представници ДОС-а су разговарали током ноћи са челницима државне и јавне безбедности.

Ноћ славља и стрепње

Новоизабрани председник СРЈ Војислав Коштуница обратио се предвече грађанима са терасе Скупштине града Београда, а потом и преко РТС-а. Стотине хиљада људи је током целе ноћи било у центру Београда, славећи победу, али и стрепећи од могуће интервенције војске и других безбедносних формација бившег режима.

У демонстрацијама је настрадало двоје а повређено је 65 људи. Погинула је активисткиња ДСС-а Јасмина Јовановић, из Милошевца код Велике Плане, која је пала под точкове камиона. Момчило Стакић из Крупња је преминуо од последица срчаног удара.

Спомен обележје са ликом Јасмине Јовановић откривено је 5. октобра 2002. године у парку између улица Кнеза Милоша, Сарајевске и Мостарске петље, недалеко од места где је погинула.

Војислав Коштуница је 7. октобра 2000. положио заклетву пред посланицима Савезне скупштине и постао први демократски председник СРЈ.

Слободан Милошевић је у априлу 2001. ухапшен због финансијских малверзација, а два месеца касније је изручен Хашком трибуналу где му је суђено за геноцид у Босни и Херцеговини, ратне злочине и злочине против човечности у Хрватској и на Косову.

Бивши председник СРЈ и Србије умро је 11. марта 2006. године од инфаркта, у својој ћелији у Схевенингену.
1
коментари број коментара 18 | cwпошаљи коментар
(среда, 05. окт 2011, 09:51)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
koja greska

sto bi rekao nas narod sa konja na magarca
1
(среда, 05. окт 2011, 09:47)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Pogrešan naslov

Naslov vam je pogrešan...nisu u pitanju demokratske promene.Dopao mi se naslov veših kolega iz RTV koji glasi "Godišnjica petooktobarskog prevrata".Od petog oktobra skoro milion bez posla,prodato skoro sve što iole vredi...o ostalim "dostignućima" da i ne govorimo.Najbolje što današnja vlast može da preduzme je da ne preduzima ništa!
1
(среда, 05. окт 2011, 09:47)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Dokle smo stigli

Politicki sam neopredeljen...mislim da nas je splet okolnosti doveo do ruba propasti..Slobo vrati se sve ti je oprosteno(ako uopste imamo sta da ti prastamo)
1
(среда, 05. окт 2011, 09:35)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
demokratske

A gde smo mi kao pojedinci tog naroda, ko je pomogao da ovi dodju na vlast, Ne posipajmo se pepelom, kakav narod takva i vlast!
1
(среда, 05. окт 2011, 09:32)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
zabrana

eh da je tada Ministar bio Dačić to bi se zabranilo zbog visokog stepena rizika ...
1
(среда, 05. окт 2011, 09:28)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Demokratske?

Ako su ove bile demokratske, ne smem ni da zamislim kako izgledaju nedemokratske.
1
(среда, 05. окт 2011, 09:25)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
..."Promene"...

Da nije tužno, bilo bi smešno....
1
(среда, 05. окт 2011, 09:22)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
promjene

Do kakvih je promjena u Srbiji doslo za ovih jedanaest godina?
1
(среда, 05. окт 2011, 09:16)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
5. oktobar

Dan kada je pocela nasa propast. Te godine je u EI Nis radilo 7000 radnika, danas ne radi niko.
1
(среда, 05. окт 2011, 09:14)
anonymous [нерегистровани] oпошаљи одговор
Rezultati

I onda je Srbija krenula koracima od sedam milja sa demokratskim snagama. Danas je Srbija visoko razvijena zemlja sa srecnim narodom koji radi i zivi visokim standardom.
Srbija je sacuvala svoj teritorijalni integritet a ugled u svetu je ogroman, narocito na Zapadu. Vanjski dug je simbolican, korupcija je neznatna.....

Рецепт за закон потиче од тајкунске привредне мафије која неда и не жели да да то што је приватизовано,а гуслари као Божидар и садашнја влада мора да се винују .

Сама чинјеница да су имовину тадашље власти одузимали свима ко је ишта имао,је и аргументовано. И сви којима је било шта одузето су декларисани као државни непријатељи колаборанти.Учесници снага окупатора су ликвидирани или процесуирани.
Пријатељ садашње владе би био било ко, ко би се одрекао свог наследства и права на њега.А неспорно сви који буду тражили у Сразбуру од државе као и тада биће етикетирани као државни непријатељи и шире да не ређамо све из почетка. Једина нада и јесте Мађарско оспоравање Приступа Србије Европској унији .По чему још може да се поради а не да Ђелић покуша да и њих преведе жедне преко воде. А не ради се толико о педигреу грађана Мађарске националности ,већ о новцу који би држава требала да им врати за одузету дедовину прадедовину па чак и чукундедовину већ сада . Проблем је новац да не кажемо новац и капитал који је тренутно у тајкунским рукама у рукама мафије којој држава не може ама баш ништа.Али може Брисел и Сразбур Србији са сигурношћу,осим ако се земља не окрене на путу у европску интеграцију због превисоке цене реститутивних средстава и осталих непоправљивих нелегалности.... Национализација је некада била уноснији бизнис од Колубаре ал изгледа да је то и данас са сигурношћу тврдим !

Đelić: Ne diskriminišemo Mađare
Izvor: B92, Tanjug



Beograd -- Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić odbacio je kritike Mađarske da nedavno usvojeni Zakon o restituciji promoviše koncept kolektivne krivice.

Đelić je izrazio nadu da će kroz dalji dijalog sa tom zemljom i mađarskom manjinom u Srbiji taj nesporazum biti rešen.

"Nastavićemo dijalog, pogotovu s mađarskom manjinom, i razjasniti da nema kolektivne krivice, ali oni koji su bili pripadnici okupacionih snaga, bili oni Srbi ili neke druge nacionalnosti, nemaju pravo na restituciju", rekao je Đelić.

Visoki mađarski zvaničnici su, u proteklih desetak dana u dva navrata kritikovali Beograd zbog usvajanja Zakona o vraćanju imovine i obeštećenju, a zakon je tokom posete Subotici proteklog vikenda kritikovao potpredsednik mađarske vlade Žolt Šemjen.

Kako piše u usvojenom zakonu, pravo na povraćaj imovine neće imati pripadnici okupacionih snaga koje su tada delovale na području Srbije. Na inicijativu Saveza vojvođanskih Mađara Vlada je prvo bila predložila, ali je potom povukla amandman po kome pravo na restituciju neće imati samo strani državljani okupacionih snaga.

"Sve ćemo učiniti za Srbiju na njenom putu ka EU, ali smatramo da država koja kolektivno ukida nečija prava ne može da postane čak ni kandidat za prijem", rekao je on.

Đelić je naveo da Mađarska jeste izrazila nezadovoljstvo povodom Zakona o restituciji, ali da mu je šef mađarske diplomatije Janoš Martonji rekao da je to je bilateralno pitanje i da "ne treba da postane evropsko pitanje".

"Mađarska je bila i dalje je snažni pobornik proširenja EU na zapadni Balkan i mislim da jedna tačka ne može urušiti odnose dveju država, ili bar da ne bi trebalo", istakao je potpredsednik Vlade.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Zakon o restituciji donet tek posle 11 godina jer je to "izuzetno delikatan korak", koji "po prirodi stvari vraća u današnje vreme neke od najbolnijih momenata u našoj istoriji i istoriji sveta".

"Trudili smo se da to bude momenat dodatnog istorijskog pomirenja i zato smo (Vlada) na zahtev madjarske manjine predložili amandman koji je trebalo dodatno da razjasni da niko ne treba da bude predmet kolektivne krivice", rekao je Đelić.

On je podsetio da je Srbija dokazala da je protiv koncepta kolektivne krivice i svojom podrškom Haškom tribunalu i da je ne jednom rekla da krivci treba da budu imenovani a ne da odgovornost snosi ceo narod.

"Amandman na žalost nije prošao u parlamentu pa smo ga povukli i ovaj tekst ni na koji način ne kaže ništa protiv ijedne grupe u našem društvu. Ako je neko bio pripadnik okupacionih snaga ne znači da je to bio ceo narod - to samo znači da Srbija nije zaboravila ko se borio protiv fašizma", objasnio je Đelić.

Što se tiče zakona, dodao je on, posle debate u parlamentu jasno je da ne postoji većina za promene zakona u tom pravcu u ovom sazivu parlamenta.
SVM traži ocenu ustavnosti

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) podneće Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage odredbe Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju koja, po njima, predstavlja potvrđivanje principa kolektivne odgovornosti.

U saopštenju koje je potpisao predsednik SVM Ištvan Pastor navodi se da je predsedništvo stranke odlučilo da poslanici SVM Ustavnom sudu podnesu inicijativu za ocenu ustavnosti i stavljanje van snage te zakonske odredbe.

"Ubeđeni smo, da zakon, ignorisanjem načela individualne odgovornosti, krši više odredaba Ustava, i u suprotnosti je sa osnovnim vrednostima Evropske unije", navodi ta stranka uz žaljenje što je predsednik Srbije Boris Tadić doneo ukaz o proglašenju Zakona koji stupa na snagu 6. oktobra.

Pravo na povraćaj imovine, naime, neće imati pripadnici okupacionih snaga.

Zapad hteo da otkupi DDR od Sovjeta
Izvor: Beta, Tanjug





Berlin -- Bivša Zapadna Nemačka planirala je 60-ih godina da milijardama tadašnjih maraka isplati SSSR i ponovo ujedini dve Nemačke, piše Špigl.

Kancelar tadašnje Savezne Republike Nemačke, demohrišćanin Ludvig Erhard imao je plan o ponovnom ujedinjenju Nemačke za koji bi "tokom deset godina plaćao dve milijarde dolara godišnje".

Amerikanci su, kao upućeni u taj plan, važili za potencijalne posrednike, a sumu za plaćanje Sovjetskom savezu je tadašnji šef Kancelarske službe Ludger Vestrik preneo američkom ambasadoru u Bonu Džordžu Mekgiju - 2,5 milijarde dolara godišnje u toku 10 godina.

Ujedinjena Nemačka puni 21 godinu

Podeljena u četiri okupacione zone nakon Drugog svetskog rata, a zatim 1949. u dve države Saveznu Republiku i Nemačku Demokratsku Republiku, Nemačka je doživela ponovno političko ujedinjenje tek 3. oktobra 1990. godine i u ponedeljak proslavlja 21. godišnjicu od ujedinjenja. Kada je reč o prazniku ujednjenja, u narodu je više ostao u sećanju 9. novembar 1989. godine kada je pao Berlinski zid.

Prema tadašnjem kursu, to je bilo oko 100 milijardi maraka.

Erhard je tada smatrao da će nemačka finansijska pomoć dobro doći Kremlju i da je ruska privreda pod pritiskom.

Taj Erhardov plan koji su SAD trebalo da podrže pred tadašnjim sovjetskim vođom Nikitom Hruščevim (1953-1964), pominje se u dokumentima američke CIA sa kojih je nedavno skinuta oznaka tajnosti.

Međutim, američke diplomate su taj plan ocenile "nezrelim i nerealnim" i nisu mnogo polagale u mogućnost njegove realizacije. Erhardova želja da američka vlada taj plan saopšti Nikiti Hruščovu ostala je neispunjena.

Nastao u vreme Hladnog rata, Erhardov plan nije usvojen ni u vreme kada su odnosi Zapada i Istoka počeli da se poboljšavaju.

Kada je reč o Nemačkoj, dve decenije posle ujedinjenja i posle hiljada milijardi evra "pumpanih" od braće sa zapada, statistika pokazuje da još uvek nije baš sve "ispeglano" i ujednačeno.

Nemačka danas predstavlja vodeću zemlju EU, a podsećanja na vreme DDR-a kod mnogih izazivaju bolne uspomene na komunizam i progone, ali i nešto lepše emocije i setu na prohujalu sigurnost radnog mesta u državnim službama ili vožnju tada popularnim "trabantima", piše Špigl.

Srbija | nedelja 2.10.2011 | 00:58
Srbija Nemcima duguje 32 mlrd. evra
Izvor: Dnevnik



Novi Sad -- Znali smo da će biti trikova i na njih smo bili spremni, ocenjuje Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju predsednik Nemačkog narodnog saveza Rudolf Vajs

"Znali smo i da neće biti vraćeno sve i odmah. Znali smo i da je ovo izuzetno osetljivo i pitanje koje podrazumeva dijalog", dodaje on.

Ali, kaže Vajs, "opet smo izuzetno neugodno iznenađeni, pre svega zbog toga da se neko 2011. ipak usudio da kroz zakon progura princip kolektivne krivice".

Po njegovim rečima, na taj se način obesmišljava ne sama suština ovog zakona, nego i načelo pravednosti. Naime, objašnjava Vajs, odbijanjem amandmana Saveza vojvođanskih Mađara praktično su bez prava na povrat imovine ostali svi oni naslednici čiji su preci za vreme Drugog svetskog rata u rascepkanoj Vojvodini nosili uniforme domobrana, honveda i Vermahta, a kojima su nove jugoslovenske vlasti oduzele zemlju, kuće, fabrike, mlinove... A takvih je, dodaje, bilo najviše.

LDP i LSV su veliko razočarenje

Rudolf Vajs kaže da je posebno razočaran što su glavni protivnici amandmana SVM-a bili poslanici Liberalno-demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine, stranaka za koje su mnogi građanski orijentisani stanovnici verovali da u praksi zastupaju načela jednakosti među ljudima. Prognozirajući da će im se to obiti o glavu na sledećim izborima, Vajs ističe da su na ovaj način LDP i LSV pokazali svoje pravo lice i pozadinu zbog čega su to uradili. "Oni koji su ovaj zakon podržali pokazali su koji su njihovi 'strahovi svih strahova'. Nepravedno oduzete kuće, u kojima žive potomci bivših komesara i komandanata, očito su žuljale one koji su glasali za princip kolektivne krivice uprkos svim njihovim parolama za jednak tretman svih građana Srbije", kaže on.

"Za vreme rata u Vojvodini su razne vojske mobilisale ovdašnji živalj, a poznato je da je za odbijanje poziva na mobilizaciju u to vreme kazna bila samo jedna – smrt. I sada se činjenica da su se ljudi pod pretnjom smrću odazvali na mobilizaciju koristi kao razlog da njihovim naslednicima ne bude vraćena imovina. Pa to vređa i zdrav razum i svaki osećaj pravednosti", upozorava Vajs.

Vajs, međutim, ističe da Nemački narodni savez neće stati u svojim zahtevima da se ispravi nova nepravda, koja se nanosi ovakvom formom zakona. On kaže da im je svih četrdesetak nemačkih udruženja iz 10 zemalja uputilo zajednički stav da je borba Nemačkog narodnog saveza za ostvarivanje svojih prava – i njihova borba.

Osim toga, dodaje Vajs, Svetski savez Nemaca osnovan je u Vašingtonu, a, kaže, ne treba objašnjavati gde se trenutno nalazi centar svetske moći.

"Sve ćemo učiniti da ovaj sramni zakon doživi izmene. Uvereni smo da je to samo privremeno trik-rešenje vlastodržaca, koji na svaki način pokušavaju izigrati zakon koji donose. Što se pre to dogodi, tim bolje. Jer, do toga će morati da dođe, a bolje da država to sada počne da rešava nego da dugove svojih predaka na kraju plaćaju njihovi potomci", kaže predsednik Nemačkog narodnog saveza.

Vajs naglašava da "opljačkana imovina, dokle se god ne vrati, uvek ostaje opljačkana imovina. Ovo je čist bezobrazluk prema nama i bačena rukavica prema svim žrtvama ratnog i poratnog perioda".

Činjenicu da je država kroz obveznice spremna na rok od 15 godina da izdvoji dve milijarde evra Vajs komentariše s osmehom. Kaže da su nemački eksperti 1990. uradili poslednju procenu vrednosti oduzete imovine Nemaca u bivšoj Jugoslaviji.

Popisane su i kuće, i zemlja, i fabrike, i mlinovi, vinogradi, okućnice, obveznice, depoziti u bankama, klaviri, umetnička dela... čak i bicikli. Dakle, sve što se može podvesti pod pojam lične imovine.

"Na teritoriji bivše Jugoslavije to je bilo 65 milijardi dolara, što je danas 50 milijardi evra. Deo koji otpada na Srbiju je 32,5 milijarde evra i to je ono što boli i jedne i druge. Jer, tu računicu znamo i mi, a znaju i oni koji su donosili ovako nakaradan zakon koji čak izigrava i princip suspstitucije. Ovo se odnosi samo na imovinu Nemaca, a gde su pripadnici drugih naroda od čijih je predaka imovina takođe oduzimana?", pita on.

Još jedan autogol Srbije

Rudolf Vajs kaže da su reakcije na novi zakon, i to one negativne, već usledile, "Prva reakcija bila je od strane Ministarstva spoljnih poslova Republike Mađarske, koje je pozvalo na razgovor i konsultacije ambasadora Srbije u Budimpešti. Uveren sam da će ih biti još, jer je ovako lošim zakonom država sama sebi dala još jedan autogol“, kaže on.

Kada je reč o oduzetoj imovini Jevreja za vreme nacističke vlasti u Banatu, Vajs kaže da je upravo Nemački narodni savez tražio da vremenska granica bude pomerena unazad, do 1941.

Kako kaže, Jevreji su bili ne samo žrtve u čitavoj nacističkoj Nemačkoj, nego im je jednako oduzimana imovina.

Rečima da ono što traže za sebe priznaju i drugima, Vajs kaže da su Jevreji ovim zakonom posebno izigrani, jer im se oduzima pravo na traženje vraćanja imovine koja im je oduzeta samo koju godinu pre u odnosu na onu koju novi zakon uzima kao polaznu.
Bez restitucije nema investicija

Rudolf Rajman, predsednik krovne organizacije nemačkih organizacija iz Austrije i inicijator Kongresa nemačkih udruženja, koji je održan u Subotici, rođen je u Novom Sadu.

I, kao mnogi Nemci nakon Drugog svetskog rata, i njegovi roditelji su ostali bez imovine i morali da pobegnu iz tadašnje Jugoslavije.

On je nadležnim institucijama u Srbiji još pre dve godine predao zahtev za vraćanje oduzete imovine i, kako kaže, očekuje da će postupak biti rešen na zadovoljavajući način.

Pri tome jasno naglašava da od ishoda Zakona o restituciji zavise ulaganja stranih investitora u našu zemlju.

Ово се зове заглупњивање народа дезимформацијама ...
Шта је у ствари тачно ?

Spojler:

Примитивизму нема краја....


мељесам


Србија је ухваћена машином домаће конструкције. Машина "мељесам" проналазак Броза ментора, и Александра Ранковића , преко Милошевића захватила Србију и прети јој да ће је имплицитно самлети . Од европске уније најновијом провокацијом заменом теза на жалост смо даљи за годину дана а нада да ћемо се "еуропеизовати се свела на минимум. Погодује ситуација ,уштеда пара на рестиутивни закон утицаји на корупцију и мали милион промена које је Србија у ствари ,потписница споразума за интеграције,којој је ипак ближе одустати од свега или барем одложити спровођење антикорупцијских тангенaта у врху валсти.

Испровоцираним стањем на косову смо даље од уније и ближе себи ,у крађама јачању домаће корупције лагање народа. Прикривена ГОВНА ће ипак испливати на површину ,на леђима радника ,запослених у Србији који су уцењени цркавицом социјалним несигурностима...А скоро милион и по незапослених...е то је наминдерашима ове државе проблем који се решава са дана у дан. Долазе избори и они су уверени победи и настравку пљачке народа.

Žarko Puhovski, profesor političke filozofije
"Povratak Kosova u Srbiju više nikada nije moguć"
Blic, 18. septembar 2011. | Tamara Spaić

Nema rešenja dok se ne shvati koje rešenje više nikad neće biti moguće, a to je povratak Kosova u Srbiju, i to treba jasno reći. Stalno se pregovara pod pritiskom radikalno nacionalističkog shvatanja Kosova kao albanske države, s jedne strane, i s druge strane pod pritiskom srpske politike da ne pristane da Kosovo bude nezavisno, ocenio je uzroke kosovske krize u razgovoru za „Blic” Žarko Puhovski, ugledni zagrebački profesor univerziteta i ekspert za filozofiju politike.



Profesor Žarko Puhovski- U tom odnosu ne može doći do većih pomaka, već samo do sitnih, koji iako veoma važni, zapravo samo odlažu rešavanje problema. Na svakom sledećem koraku, međutim, ti problemi postaju komplikovaniji. U svakom slučaju, treba doneti neku stratešku odluku, a pre izbora se, naravno, to ne može očekivati - objašnjava Puhovski.

Žarko Puhovski, koji je nedavno bio gost na prvom Beogradskom bezbednosnom forumu, ističe paradokse koji otežavaju rešavanje kosovskog problema, počev od toga da Brisel očekuje od Beograda da učini ono što nisu učinile ni sve članice EU - i da prizna Kosovo, pa do toga da se Boris Tadić bori za interese stanovništva koji će „sutra glasati protiv njega”.

"Pritisak spolja nije jedinstven jer zbog zemalja koje nisu priznale Kosovo nema jedinstvenog stava EU, a unutar regije ni u Srbiji ni na Kosovu nema dovoljno snage da se preduzmu radikalni koraci. Interegnum će biti produžavan sve dok tako bude", smatra Puhovski.

Šta još otežava nalaženje rešenja?

"Tu ima i čitav niz dodatnih stvari kao što je na primer da je Tadić pod pritiskom da štiti sever Kosova gde se najveći deo stanovništva politički izrazito protivi njegovoj politici. On se našao u politički paradoksalnoj situaciji da mora podržavati one koji će prvom prilikom, na izborima, da se izjasne protiv njega i to sigurno nije dobro. S druge strane ga pritiskaju iz Brisela da učini ono što nisu učinile sve članice EU. Opet imamo dvostruke kriterijume, što samo znači da kriterijuma nema. Pod pritiskom javnosti u Srbiji da se ne kapitulira, odustaje se od pravih, teških, dugoročnih poteza i pristaje na kratkoročno poboljšanje stanja. To nije loše, ali tu nema dugoročnog rešenja".

Gde je mogući izlaz?

"Srbija može pogledati, na primer, kako je Hrvatska integrisala Podunavlje i pokušati tako nešto uraditi sa severnim Kosovom, ali za to Beogradu treba međunarodna podrška kakvu je Hrvatska imala sa generalom Žakom Klajnom i rezolucijama UN, ili treba pomalo otpisivati taj region".

Može li Priština da dobije međunarodnu podršku za jednostrane akcije?

"Ne može. Ona je dobila maksimum od šezdesetak država u svetu, veoma jaku podršku SAD i slabašnu podršku EU. To je njihova pozicija. Dodatni problem za Prištinu je što SAD naglo gube interes za ovu regiju zbog čitavog niza drugih prioriteta. Imaju podršku, ali SAD nisu u akciji. Mislim da je razlog ovakvog ponašanja Prištine to što su razumno shvatili da zapravo nemaju podršku i pokušavaju da isprovociraju tu podršku time što pokušavaju da izazovu srpsku reakciju, pa da onda mogu reći morate nas štititi jer smo pod pritiskom Srbije. Sadašnji potezi Prištine, po mom mišljenju, dokaz su slabijeg međunarodnog položaja Kosova. Ne mislim da je to uteha za Srbiju, jer je u teškoj poziciji da na neke provokacije zapravo ne može da reaguje, što je loše za ljude tamo, ili ako reaguje, time čini uslugu Prištini".

Da li se saglasni sa ocenom predsednika Srbije da stabilnost regiona može biti ugrožena stanjem na severu Kosova?

"Region se ovih dana naglo menja. De fakto Hrvatska više nije u regionu, mada formalno ulazi u EU tek u julu 2013. godine. To znači da je region manji, da je Srbija u njemu važnija i da su odnosi Srbije i Kosova važniji nego što bi bili da je Hrvatska još tu. Ključni regionalni problem je BiH i može da ima ekplozivne implikacije na celu regiju. Sve što bi se događalo između Srbije i Kosova ostaje unutrašnji problem, jer ni Albanija ni druge države nemaju nikakav motiv za intervenciju. Dakle, svi će biti zlurado zadovoljni da sa strane gledaju sukob ili će podržavati jednu ili drugu stranu, ali ne sa preteranom strašću".

Na koji način može da se priča o podeli vrati na sto, budući da najmoćnije zemlje kažu da je ona završena?

"Kad pravnici ne znaju kako da reše problem, oni kažu da je to problem sui generis. To su napravili s Kosovom. Nisu znali šta da naprave, nisu našli presedan. Na Kosovu se radilo o jednostavnoj situaciji. Na jednoj strani međunarodno pravo, na drugoj volja dva miliona ljudi. Za mene nema nikakve dileme da je nezavisnost Kosova protivna međunarodnom pravu. Većina u međunarodnoj zajednici opredelila se za volju dva miliona ljudi nasuprot „formalnostima“ međunarodnog prava. To će imati dalekosežne implikacije, ali ne danas. Danas postoji samo jedna mogućnost - da se de fakto prihvati činjenica da je severno Kosovo izvan države Kosovo i da to postane normalna, rutinska stvar. To sa RS nije uspelo. Ovde je situacija takva da se ne čini realnim masivna vojna akcija kakvu je Hrvatska sprovela s „Olujom“. Veliki problem postoji za Srbiju u Bujanovcu i Preševu. Jer će onda oni reći ako je etnički sastav najvažniji argument, a same granice nisu date, zašto isto načelo ne bi važilo i za Bujanovac i Preševo. I tu mislim da prete velike nevolje, uključujući i ratne. Nadam se da se to može izbeći. Alternativa je ono što je pokušano u BiH, humano preseljenje, što je uvek više preseljenje nego humanitarno i uvek ima loše posledice. Najmanje loša varijanta je u ovom trenutku zamrznuti situaciju i čekati da se promene odnosi da se može nešto konceptualno priznavati".

Društvo | ponedeljak 19.09.2011 | 09:44
Dodela ratnog rasporeda?
Izvor: Danas



Za šta se šalju pozivi?
Za šta se šalju pozivi?

Beograd -- Helsinškom odboru za ljudska prava javio se muškarac koji je od Ministarstva odbrane Srbije dobio poziv za dobijanje ratnog rasporeda 5. oktobra 2011. godine.


Ta osoba je istraživanjem na internetu, a i preko svojih kontakata, došla do saznanja da se radi o formiranju ili obnovi neke vojne jedinice rezervista u Požarevcu u slučaju rata - rekla je za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Prema njenim rečima, muškarac, čiji identitet ova NVO želi da zaštiti, u pismo je naveo da ne želi i neće da bude deo ratne rezerve, većhoće da ostvari svoje ljudsko pravo da ne nosi oružje ni pod kakvim uslovima, a kamoli da ga neko „raspoređuje“ za potrebe rata.

U pismu, u koje je i Danas imao uvid, taj muškarac je naveo da se plaši novčane ili zatvorske kazne u slučaju neodazivanja pozivu.

"Država koja, za sve godine mog detinjstva do sada, kada sam već odrastao čovek koji ima 31 godinu i planira porodicu, nije mi pružila uslove da sebi stvorim pristojan život, ima smelosti da traži da budem deo rezervista u slučaju rata. I pri tom mi preti finansijskom ili kaznom zatvora u slučaju da to ne želim. Ne znam da li me više obuzima strah ili ljutnja", piše u pismu koje je dobio Helsinški odbor.

Takođe je navedeno da se ta osoba već obratila Kancelariji komesara za ljudska prava UN i beogradskom Centru za antiratnu akciju.

Ministarstvo odbrane Srbije, koje smo pitali da li je tačno da se formira ili obnavlja vojna jedinica u Požarevcu i koliko je poziva upućeno, kao i kakva prava ima osoba koja ne želi da se odazove ovom pozivu, do danas nije odgovorilo na pitanja Danasa.

Kriza na severu Kosova je veštački proizvedena
Radio Slobodna Evropa, 18. septembar 2011. | Branka Trivić

Nakon raspoređivanja EULEX-ovih i kosovskih carinika i policajaca na prelaze Brnjak i Jarinje, a u atmosferi blokada i protesta kosovskih Srba, Erik Gordi, ekspert za jugoistočnu Evropu sa londonskog Univerzitetskog koledža, ocenjuje za Radio Slobodna Evropa da situacija može da se razreši ili mirno tako što će se minimizovati konfrontacije ili može da se radikalizuje.

Što se tiče političkog vođstva i na Kosovu i u Srbiji, ovaj analitičar smatra da se od njih ne može očekivati previše jer su, izgleda, napravili istu računicu – da imaju više koristi od eskalacije nego od rešavanja problema dogovorom i smirivanjem strasti.

RSE: EULEX i kosovski carinici i policija rasporedili su se na prelazima Brnjak i Jarinje, lokalni Srbi postavili su blokade i organizovali proteste u Mitrovici. Kako ova situacija na severu Kosova može dalje da se razvije?

Gordy: Postoje samo dve mogućnosti: ili da se razreši mirno tako što će strane izdejstvovati sporazum koji će minimizovati početne konfrontacije ili, pak, da se radikalizuje i povuče ka nasilju.

RSE: Kad kažete da može da se radikalizuje i da povuče ka nasilnim metodama, kakvi konkretni okidači za nasilje vam se čine realnim?

Gordy: Pa, recimo nešto slično julskom scenariju borbe različitih strana za kontrolu nad graničnim prelazima. Ali, mnogo šta u aktuelnim događajima budi žive asocijacije na scenario balvana i blokada puteva u Hrvatskoj 1991. godine.

RSE: Dakle, mislite da postoji prostor za takve asocijacije i reminiscencije?

Gordy: Da, zaista to mislim. Mnogi danas smatraju da je u Hrvatskoj moralo da dođe do rata, da je takav razvoj događaja bio neizbežan, ali zaboravljaju da je bilo napora da se situacija smiri i da se spreči eskalacija tih incidenata u ratni sukob. Setimo se, takav napor je postojao kad je, recimo, Jovan Rašković u Hrvatskoj pokušavao da otvori dijalog i postigne dogovor; napore da postignu sporazum na lokalnom nivou i da svedu tenzije na minimum ulagali su i drugi odgovorni lokalni funkcioneri, kao što je bio Reichl Kir. Međutim, energija i napori tih i drugih lokalnih lidera propali su zato što nisu imali podršku vladajućih političkih vrhuški. Politički centri hteli su eskalaciju sukoba. Drugim rečima, čini mi se da, generalno govoreći, situacija izgleda kao nešto već viđeno svima onima koji su posmatrali početak konflitata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Hoću da kažem da čak ni tada, uoči tih ratova, nije bilo masovnog entuzijazma za nasilje, ali advokati ratnog nasilja proizvodili su incidente koji su onda polako vodili tome da ljudi počnu da se opredeljuju za ovu ili onu stranu. A upravo to se događa i sada. Naravno, to ne znači da će strategija koja se zalaže za nasilje pobediti, ona može biti i poražena, ali da bi bila poražena, neophodni su odgovorni političari i odgovorne institucije.

RSE: Ima li sada na sceni odgovornih političara?

Gordy: Neko vreme sam verovao da ih ima. Kad je Kosovo 2008. godine proglasilo nezavisnost, nije došlo do izbijanja nasilja na severu Kosova. Ja mislim da je razlog što tada nije izbilo nasilje to što su lokalne policijske snage – i na srpskoj i na albanskoj strani – komunicirali jedni sa drugima kako bi to sprečili. U to vreme, dakle, bez obzira na stavove najviših zvaničnika u vladi, postojali su odgovorni ljudi na srednjim i nižim nivoima vlasti koji su situaciju držali pod kontrolom, pa se tako konflikt sveo na sukob saopštenjima za medije, a ne na sukob koji bi bio opasnost po gradjane. Smatram, međutim, da je sada konflikt toliko eskalirao i da ima toliko političara koji baš u konfrontaciji vide profit, da oni malobrojni odgovorni pojedinci gube uticaj na situaciju.

RSE: Ako je tako, čemu se onda možemo nadati, šta nas može zadesiti?

Gordy: Što se tiče političkog vođstva i na Kosovu i u Srbiji, mislim da ne možemo očekivati previše. Izgleda da su oni napravili istu računicu – da imaju više koristi od eskalacije nego od rešavanja problema dogovorom i smirivanjem strasti. To verovatno znači da će svi eventualni sporazumi biti nametnuti spolja. A, ako se nameću spolja, to onda znači da će ta rešenja biti sklepana na brzinu, da neće dovoljno uzeti u obzir interese ljudi na terenu i da ni na Kosvu ni u Srbji neće biti percipirana kao legitimna.

RSE: Kad pogledate na kosovski i srpski teatar, koje činioce biste prepoznali kao advokate mirnog rešenja? Ko bi bio za, a ko protiv smirivanja tenzija?

Gordy: Žitelji severnog Kosova nemaju nikakav interes za izbijanje nasilja, ako ostavimo po strani organizovane i finansirane kriminalne grupe među njima.

RSE: Koliko su prema vašim informacijama te grupe uticajne?

Gordy: Ne, nisu mnogo uticajne. U tim grupacijama na delu su preplitanje straha i intesesa koje ostvaruju kroz tokove novca. Setite se paljenja prelaza Jarinje u julu mesecu. Imate grupu koja je tada iz centralne Srbije otišla na sever Kosova – brigadu Cara Lazara. Dakle, reč je organizovanim volonterima i naoružanim grupama o kojima vlada u Beogradu godinama ima informacije, a uprkos tome toleriše njihovo delovanje. Ne znam koliko je sada takvih i sličnih grupa i koliko su opasne, ali čujemo da Srpska radikalna stranka šalje svoje pripadnike na sever Kosova. To je, doduše, mala partija, koja nema značajnijeg uticaja, ali je to svakako idikativno.
Tadić u strahu

RSE: Kako gledate na odnos vođstva Srbije i takvih nasilju sklonih desničarskih grupa? Mislite li da je Beograd poslao snažnu poruku da nasilje nije dopušteno ili da je ta poruka ovih dana bila suviše mlitava i nečujna?

Gordy: Mislim da su oni u strahu i da se iz tog straha boje da pošalju jasnu poruku.

RSE: Ko je u strahu?

Gordy: Posebno Tadić. Setite se incidenta na panel diskusiji o bezbednosti u Beogradu 15. septembra, koji je izazvao ruski ambasador u Srbiji Konjuzin. On je u svojoj dugoj adresi upitao ima li na tom skupu uopšte Srba i zašto ne brane interese svoje zemlje. Pazite, taj incident on je proizveo odmah posle govora predsednika Tadića. Nakon što je iskritikovao auditorijum i govornike na tom skupu zato što ne pokreću teme koje on smatra vitalnim, ruski ambasador je otišao i korak dalje: rekao je, naime, da će Rusija i srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić braniti srpske interese. Što je trebalo da poruči da drugi srpski političari to neće činiti, da neće braniti interese svoje zemlje. Dakle, to je bio Konjuzinov pokušaj da srpsku vladu i vladajuću koaliciju podeli na nacionalni i nenacionalni blok. Očigledno je da je to u redovima nenacionalnog bloka proizvelo dosta straha i da se on zato priklonio strategiji da pusti nacionalni blok da radi šta hoće.

RSE: Ono što ste upravo rekli jeste da se Tadić uplašio nacionalista i da je manje-više kapitulirao pred njima?

Gordy: Da, mislim da jeste. Ma koliko da je čovek mogao steći utisak da je u pitanju samo incident, da je ruski ambasador imao tek kratak i iznenadan napad besa, smatram da je on tačno znao šta je radio – sledio je veoma jasnu političku strategiju.

RSE: Ne smatrate li da je veoma čudno da nakon tako grubog diplomatskog incidenta koji je Konjuzin napravio, nema reakcije srpskog državnog i političkog vrha? Jedina reakcija, kritika Konjuzinovog diplomatskog gafa, stigla je iz redova Liberalno-demokratske partije.

Gordy: Ne mogu da zamislim ni jednu vladu na svetu koja posle takvog ometanja konferencije ne bi pozvala Rusiju da povuče svog ambasadora.

RSE: Još jedna bizarna stvar pada u oči u Srbiji. Direktor srpske vlade za komunikaciju sa medijima izjavio je da su na prelaze Jarinje i Brnjak raspoređeni carinici i policija EULEX-a, da kosovski predstavnici carine i policije neće imati značajniju ulogu. Naglasio je da situacija nije dramatična, da Srbi nemaju razloga za strah i da ovo nije dan „D“ Na drugoj strani, predsednik Tadić, šef diplomatije Jeremić dramatizovali su situaciju kao da se radi o danu „D“. Kako razumeti ove oprečne stavove?

Gordy: Istina je da zaista nema govora o tome da je u pitanju dan „D“. Činjenica da će carinici i policija biti raspoređeni na te prelaze neće uopšte doneti nikakve promene u svakodnevni život ljudi dole. Smatram, međutim, da je Vlada podeljena, da u njoj postoje oni koji smatraju da je ovo dobra prilika da se u svrhu predizborne kampanje pribavi korisna populistička priča.Mislim da tu uopšte nisu važni pečati i carinici nego upotreba tih tema u unutrašnjepolitičke svrhe. Ono što je najvažnije jeste kalkulacija vladajuće elite da je najpreči cilj zadržati vlast. Dakle, njihova želja da pobede na izborima jača je od želje da svojoj zemlji omoguće kandidaturu za EU. Stvar je, verovatno, u tome da je prema njihovoj računici Evropa i sama u krizi i da stoga nema potrebe pristajati na svaki njen …

Od opanaka do papuče



Božidar...budući predsednik bez portofeaux....

Oteglo se od pečata pa do postavljanju carinika na Brnjaku i Jarinji podosta vremena,ajde da ne govorimo epskim već političkim jezikom vrlih majstora politike Jeremić,Tadić i pomalo i Dačić . Ostale ne mogu svrstati u političare ,čak nisu ni ministri bez portfelja.Ha šta da se radi Kosovo je elementarna nepogoda koja potresa tlo Jugoslavije od Aleksandra Rankovića .pa srj Miloševića a sada i ove novokomponovane kvazielitedua "La kampanela" DS SPS " i još nekoliko svirača sa strane koji gude li gude u stilu mi ćemo za evropu a rezervni plan "B" je Baljsaja Rusija. Takav je bio i nastup Borisa Tadića u Moskvi pri poseti Putinu.... A šta ćete mi smo narod koji veruje u majku Rusiju i gaji nade ka spasu sa istoka da će Veliki medved sići sa neba i doneti mir na Balkanu i famoznom kosovu,ah da išire.

A zaboravljamo da Rusija gleda svoje interese da se infiltrira geopolitički i ekonomsko strategijski ,kupujući jeftino sve što vidi od NIS-a pa do kavkaza ,obećavajući mrsno "pomoć" al je u suštini veliko prijateljstvo samo ekonomski interes i to samo rusije ,a naši političari nasedaju svi ...možda osim Čede Jovanovića ,koji eto ne piri rusima ali.... sve za izbore a Kosovo" simbolika" i konačno balast Srbiji. Ali u interesu su kolevke narod svetinje i ostali marifetluci ,pritom " zaboravljen i poširi glasački spisak" veoma popularan o kome ne govore ni bastioni medija RTS, B92 i ostali bastiončići kojima je Boris Tadić zavezaoao usta i rekao njet. A ti glasači koštaju Srbiju od pola do cele milijarde evra godišnje .Priče nema to su te paralelne institucije za kojima ne žali Srbija što će biti ukinute, već za biračkim glasovima sa kosova,ostalo nikoga ne zanima pa čak ni svota koja nije ni tako "velika" godišnje bačena u šiptarsku zabit kao humanitarni danak u krvi gladnih iz Srbije.... za šta za glasove na izborima ?!